Advertisement
Трећи по реду фестивал јавног читања савремених драмских дела „Паробродске приче“ одржаће се у Пароброду од петка 14. новембра до недеље 16. новембра.Програм је настао у време када је епидемија са којом се суочавао читав свет учинила да се на сва светска позоришта стави катанац. У таквим околностима и код нас, продукција је била значајно смањена, позориште се борило за опстанак, а драмски уметници су натерани да чекају. Али пошто креативно стваралаштво тражи начин да се испољи, тако је Пароброд покренуо нови циклус јавних читања савремених српских драма.
Фестивал „Паробродске приче“ осмишљен је као платформа која ће омогућити свим заинтересованима прецизан увид у нову, неоткривену драмску продукцију на овим просторима, а младим редитељима, глумцима шансу да се сусретну са својом публиком и да кроз сведену, интимну форму преиспитају и пренесу најбоље, још увек неизведене драме савремених српских писаца.
Фестивал има за циљ да се на позоришној сцени чују „нови гласови“ уметника који се тек појављују зарад развитка националне драматургије и веће присутности домаћих текстова на нашим сценама и да широкој публици да прецизан увид у нову драмску продукцију на овим просторима.
Ове године на фестивалу нас очекују 3 премијерна читања драмских текстова: „Пут из Дамаска“, „Кревет од лишћа“ и „Тамо те можда препознам“ који на најразличитије и врло маштовите начине проблематизују нашу стварност, указују на силе којих нисмо у довољној мери свесни, а које формирају наше животе у друштву.
ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА:
Петак, 14.11. 20ч Комад “Пут из Дамаска”, аутор: Бењамин Бајрамовић
Субота, 15.11. 20ч Комад “Кревет од лишћа”, ауторка: Катарина Николић
Недеља, 16.11. 20ч Комад “Тамо те можда препознам”, аутор: Немања Мијовић
Улаз на сва јавна читања је бесплатан.
Трећу годину заредом уредница фестивала биће наша реномирана позоришна редитељка Ана Томовић.
Ана Томовић је радила у београдским позориштима: Атељеу 212, Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Београдском драмском позоришту, БИТЕФ театру, Малом позоришту „Душко Радовић“, позоришту „Бошко Буха“, као и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Сомборском позоришту, Краљевачком позоришту, Theater Oberhausen у Немачкој, Казалишту "Иван Пл.Зајц" у Ријеци…
Учествовала је на многим домаћим и међународним фестивалима и добитница је, између осталог, две награде "Јоаким Вујић" за режију. Њена представа Брод за лутке победница је 54. Стеријиног позорја 2009. године, (укупно 6 награда), представа "Мајка Храброст и њена деца" проглашена је представом сезоне 2013/2014. Народног позоришта у Београду, а представа Судбина једног Чарлија представом сезоне 2017/2018 у позоришту Душко Радовић…
O комадима:
"Пут из Дамаска" Бењамина Бајрамовића прати причу породице која прима мигранта Петка у своју кућу. Добронамерни поступак се постепено изокреће у своју супротност: у бруталност, злостављање и насиље. Сваки члан породице (Отац, Мајка, Ћерка, Син) испољава своје предрасуде и фрустрације на немоћном Петку који упорно ћути и не може - или неће - да узврати. Петково ћутање постаје најмоћније оружије у разобличавању лицемерја где неми странац прима на себе сво зло света да би у нама остала бар трунка љубави.
"Кревет од лишћа" Катарине Николић говори о самоћи и чежњи за љубављу и повезивањем у свету бизниса и емоционалне отуђености. Зое је усамљена млада жена и покушава да привуче пажњу Алона, свог дечка и власника зграде у којој живи, али је Алон и сувише заузет. Зое контакт проналази у односу са остарелим управником зграде, Михаелом, који добровољно преузима улогу тампон зоне пара у кризи, поништавајући себе. Кроз поетичне дијалоге и симболику лишћа које пада и које је немогуће очистити, текст истражује како манипулишемо једни другима у жељи да побегнемо од бола. У центру је Зоин компликован однос са оба мушкарца – Ален јој даје сигурност која је гуши, а Михаел нежност која лечи али није остварива.
"Тамо те можда препознам" Немање Мијовића је фрагментарни текст који се бави идентитетом, менталним здрављем и сексуалношћу. Кроз нелинеарну структуру аутор истражује трауме из детињства, насиље у породици, сексуално злостављање, покушаје самоубиства, партнерске односе, борбу са депресијом и потрагу за сопственим идентитетом. Сиров, исповедни језик осцилира између исповести и поезије у жељи да дотакне унутрашњу суштину.
Advertisement
Event Venue & Nearby Stays
Kapetan Mišina 6a, 11158 Belgrade, Serbia, Улица Капетан-Мишина 6А, 11158 Београд, Србија, Belgrade, Yugoslavia
Concerts, fests, parties, meetups - all the happenings, one place.
